Današnji editorijal mi je toliko drag da sam se u par navrata zahvaljivala ljudima koji su mi slali linkove ka njemu sa obrazloženjem da sam već pisala o njemu. Skoro sam primetila da zapravo nisam već pisala o njemu i obuhvatila me je blaga sramotica. Nego…
Posvetimo se konačno „Valentino” editorijalu u septembarskom izdanju Vogue Italia časopisa iz 2015.
„Valentino” je projekat italijanskog modnog fotografa Fabrizia Ferrija. Manekenke koje su učestvovale su burunđanka Leila Nda, ruskinja Sofia Tesmenitskaya, australijanka Grace Simmons i holanđanka Yana van Ginneken. Manekenke poziraju u neimenovanom zdanju starorimskog porekla u haljinama iz Valentino kolekcije za jesen-zimu 2015/16. Moram vas zamoliti da oprostite zbog kvaliteta slika – bolje ne postoje na internetu. Svakako je svaka fotografija toliko posebna, u nekom svom vremenskom džepu ni tamo ni vamo, da malo loše rezolucije ne može da značajno pokvariti iskustvo.
Postoji jedna serija čija radnja mi deluje tričavo ali su kostimi prelepi – Reign. Fora sa Reign kostimima je što, iako se radi o životu Kraljice Meri od Škotske, retko šiju istorijski precizne kostime. Umesto toga uzimaju štagod da su modne piste skoro ponudile i optimizuju tu odeću za vremenski period. Jako je anahronistički i kreativno. Dosta kritike su pretrpeli zbog toga ali možete sami odlučiti kako vam gode ovakve umetničke slobode tako što ćete pročitati intervju sa Meredith Markwork-Pollack, glavnom Reign kostimografkinjom. Moje mišljenje je da su kolekcije poput Valentino jesen-zima 2015/16 zaslužile da glume svoje pretke. Haljine su moderne, ali propratni modni dodaci i nakit su best of both worlds. Kad smo već kod serija, nije li ceo editorijal veoma Igra prestola?
U zadnje vreme više forsiram velike brendove nego underground crninu. Volela bih da nije tako, ali postoji razlog – možda nije jedina istina, ali je jedina istina koju ja sada vidim: manji brendovi često dosežu svoj umetnički maksimum pri jesenjim i zimskim kolekcijama, a veći brendovi se bolje snalaze leti – i to iz veoma praktičnih razloga. Manji brendovi moraju ostati dostupni široj masi kako bi im se rad isplatio. Zbog toga su primorani da koriste jeftinije i jednostavnije tekstile i kućnu produkciju. Ukoliko se brend ne bavi bukvalnim minimalizmom, ipak će mu trebati nešto va-vum po čemu će se isticati. Lako rešenje problemu su slojeviti odevni predmeti koji izgledaju impozantno zbog strukture i mističnog šmeka – jesenji kaputi, džemperi, zimska crnina.
Sa druge strane, brendovi poput Valentina mogu da si priušte kolekcije manjeg obima, sačinjene od skupih i kvalitetnih materijala koje često sastavljaju veoma stručni krojači. Brokat i svila su u 2018. godini i dalje luksuz. Stoga brendovi poput Valentina mogu imati godinu za godinom materijalno i vizualno skupih kolekcija koje pucaju od detalja – kao i da imaju letnje odevne predmete od tanjih letnjih tekstila koji izgledaju fenomenalno.
Ipak, verujem da postoji dosta manjih brendova sa fenomenalnim letnjim kolekcijama za koje ja ne znam. Nastavite da mi šaljete predloge kadgod vidite išta iole u duhu crnočetvrtkom bloga. Ako poznajete dizajnere ili bilo kakve druge zanatlije ovog senzibiliteta, takođe ih pošaljite, neka im ovaj blog koristi poput gotičarske vizitke.
Crnočetvrtkom 